Бранич

104.

Б Р А II II Ч

вреда прописа о овој форми, по правилу, имала за последицу ништавост. Овако се извођење није никада догодило. Није било речи о форми изјашњења воље, за које је оно правило и постављено, но о нарочитом * начину определења воље, дакле, о једној тако званој правној форми. Присталице ове системе само су онда били конзеквентне, ако су узимали потпуно уништење. Оно је требало да буде од користи сваком интересованом, нарочито, ако је овлашћени на закони део пре тестатора умро или се одрекао наслеђа, онда треба да користи и најудаљенијем интестатском наследнику. Ово би, пак, био потпуно преокренут резултат и велики назадак. Услед овога су се многе присталице ове системе изјашњдвале за ограничено уништење, које би, поједнима, стунало, кад би наследник овлашћени на закони део преживео тестатора; по другима, пак, кад би се овлашћени на закони део изјаснио, да хоће од свога права да прави употребу; а по трећем мишљењу, најзад, само у корист наследника, који је био овлашћен на закони део. Сва су ова три мишљења без позитивне подлоге; она су, дакле, својевољна, в). По мешовитом систему наступала је ништавост, кад тестаменат није садржавао ни један основ за лишење наслеђа, јер је онда била форма повређена, на против, кад је био основ за лишење наведен, дакле, кад је форма била испуњена, а само је била оспорена ништавост основа, употребљавана је диеге11-а као и по инофициозном систему. Ни за ово разликовање није имала новела никаквог ослонца. с). Инофициозни је систем, најзад, сматрао непажњу прописа новеле 115 као противљење дужности и дозвољавао је кверелу. Само је овај систем у хармонији са кверелом. Он је хтео да ојача право на закони део и сматрао је као увре Ј,у, ако наследник овлашћени на закони део није имао част, да буде позван на наслеђе. За овакове увреде употребљавала се кверела као тужба.