Бранич

108

Б Р А Н II Ч

којник један део свога имања, на случај његове смрти, остави и ако би сам покојник друкче наредио. Ово право назива се право на закони део, а сродници, који имају ово право називају се овлашћени на закони део. Овлашћени су на закони део само они сродници покојникови, који су живи у времену смрти покојникове (у времену, кад је наступио случај наслеђа). Право на закони део немају они сродници покојникови, који су зачети после смрти покојникозе. И од оних сродника покојникових, који су у времену смрти покојникове живи, имају права на закони део само они, ко]и су му најближи, а то су: Потомци, ириродни родитељи и б п ачни суируг покојников. Браћи и сестрама и деди покојниковом отказано је право на закони део. Покојник је овлашћен, да и овим својим сродницима, који имају права на закони део, одузме ово право наредбом на случај смрти. Озо одузимање не може покојник својевољно да учини. Он то може само са тачно у закону одређених правних основа да учини. Ти су основи: 1.) за потомке покојникове: а) кад потомак покојнику или његовој супрузи или другом ком потомку покојниковом ради о глави; б) кад потомак према покојнику или његовој супрузи намерно рђаво поступа; в) кад потомак намерно према покојнику или овога супрузи учини какво тешко кривично дело; г) кад потомак дужност издржавања, за које је обвезан према покојнику, злонамернопозреди; и д) кад потомак, преко воље покојникове, неморалан и бешчасан живот води. 2.) Родитељу може покојник да одузме право на закони део, ако је он учинио коју од оних кривица, које су означене под а, б и в. Бешчасан живот као и рђаво поступање према опоручитељу, ако то није какав тежак преступ, не. може бити довољан основ, да се родитељу одузме право на закони део. 3.) Брачном супругу може да се одузме право на