Бранич

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

107

деца имала су право на закони део само према њиховој матери и њеним асцендентима. Није се тражило, да наследник постоји у времену тестамента. Сви они потомци покојникови, који би се затекли у времену смрти покојникове, па и они, који су у утроби материној, имали су права на закони део, па, чак, и ако тестатор није ништа знао о постојању њиховом у утроби материној. Што се тиче усвојене деце, важило је правило: да, ако су деца била непотпуно усвојена, имала су права на закони део само према њиховим природним родитељима а не и према усвојител^у, и ако су му она била интестатски наследници; усвојена, пак, деца потпуно имала су права на закони део само према усвојитељу, докле је год трајао тај усињенички однос, а према природним родитељима губила су то право. 2.) Претци свију степена имали су право на закони део према својим потомцима. 3.) Рођена браћа и сестре као и полубраћа и сестре, који су имали једнога оца — сопзап^ијпеј — имали су право на закони део, кад им је била истакнута нека извикана личност. Полубраћа и сестре по матери — и I е г 1 т — нису били овлашћени на закони део. Стварно: био је овлашћен на закони део само сродник, који би, да није било тестамента, био најпречи интестатски наследник. Према овоме, ако није био најближи интестатски наследник покојников овлашћен на закони део и ако није најближи на закони део овлашћени сродник покојников био, у исто време, и најближи његов интестатски наследник, онда није ни било никаково потраживање законога дела. Услед зиссеззјо 1п ^иегеПат могао је сваки, који није био најближи интестатски наследник, добити право да закони део тражи. Недостојне личности нису имале право потраживања законог дела. По немачкоме праву имају право на закони део они сродници покојникови, који су му по законском схватању тако близу, да могу да траже, да им по-