Бранич

110

Б Р Л II II Ч

Од одузимања права на закони део треба разликовати само ограничење овога права — § 2338. гр. зак. Ограничење права на закони део може покојник да учини само према својим потомцима. Ограничење се ово дозвољава само онда, кад се потомак у толикој мери одао расипању или је у толикој мери презадужен, да је његова доцнија привреда очито стављена у опасност. Ово ограничење права на закони део сме да буде на тај начин: а) Да су интестатски наследници ограниченог потомка по смрти овога, а по односу њиховог интестатског наследног дела, позвани као накнадни наследници или накнадни примаоци легата; или б). Да је управа онога, што је потомку из заоставштине покојникове пропало, предата извршиоцу тестамента за цео живот потомков, а њему да је аредат на слободну уараву само чист годишљи ириход. Ограничење права на закони део одређује се на исти начин као и одузимање његово. Оно је без дејства, кад је у времену, кад је наступио случај наслеђа, потомак стално одустао од распикућњег живота или је нестао више основ, који је стварао продужење. Овако ограничење, како је допуштено за право на закони део потомака, може да се утврди и према једним од оних наследника, који је заједничким тестаментом или угозором о наслеђу добио право на наслеђе или право на легат — §§ 2271 одељак, 3, 2289 одељ. 2, 1513 одељ. 2. грађ. зак. Право на закони део сродника губи се даље: 1. уговором одрицања —- § 2346. грађ. зак., 2. тиме, што је овлашћеви на закони део оглашен за недостојног за наслеђе — § 2345. грађ. зак., и 3. ако је овлашћени на закони део супруг тиме, што супруг, услед тужбе, коју би покојник противу њега за развод бракн подигао, губи право на део, који би му по законом реду наслеђа припао. Право на закони део деце покојникове. Ово право деце покојникове различно је, јер се оно појављује час као закони легат а час као инте-