Бранич

ПРАВО НА ЗАКОНП ДЕО

111

татско наследно право. У првоме случају, оно има за предмет једну новчану суму, тако звану суму законскога дела, а у другом, има за предмет један део заоставштине или, по изузетку, и целу заоставштину. Те разне врсте права на закони део деце јесу: 1. Први случај: Дете, које је овлашћено на закони део, буде тестаментом покојниковим или уговором о наслеђу изрично или прећутно сасвим искључено из законог (интестатског) реда наслеђа, а тако исто и легат му не буде остављен. Дете овде може: а) да, силом свога права на закони део, тражи од наследника плаћање једне новчане суме, која одговара вредности половине наслеђа, које би му по законом реду наслеђа прииало — § 2303 грађ. зак. Ова сума дакле, треба да представља пун износ закочог дела детињег. Пример. Удовац А. остави једнога сина Б. и једну ћерку В., тестаментом именује као једину наследницу ћерку В., његова заоставштина износи 60.000 м. Овди може Б. да тражи од своје сестре исплату половине од половине од 60.000, дакле 15.000 мар. б) право на закони део детета знатно се пење, кад покојник направи тестамент, којим дете из наследнога рет,а искључује, не знајући, да оно постоји или, кад је дете рођено, или постало овлашћено на закони део тек, кад је покојник тестамент направио. Овде није довољно, да се дете задовољи са тражењем законог дела, но се треба цео тестамент да обори и да наступи закони ред наслеђа. Последица је овога, да детету припадне потпун део по законом реду наслеђа, а ако је оно и једини наследник по закону и цела заоставштина. Али, ако би се узело, да би покојник, и да је знао право стање ствари (да дете постоји), ипак овакав тестаменат хтео да начини, онда се не би могао тестаменат потпуно уништити. Пример. У случају под а) кад је А. правио тестаменат и огласио ћерку В. за једину наследницу, био је у заблуди и дожао, да му је син Б. умро, онда Б. може, нападајући тестаменат свога оца, да тражи, не само закони део од 15.000 м., но може да тражи