Бранич

78

наследници да се приходи масеног имања уносе у стечајну масу и одатле повериоци Ж. исплаћују, првостепени пожаревачки суд пресудом својом од 2. јануара 1896. Бр. 159. пресудио је у смислу тужбе. Но по незадовољству заступника малолетње деце, Апелациони Суд, пресудом својом од 12 новембра исте год. Бр. 3248 одбио је тужилачку страну од тражења са ових рвзлога: Пошто је по §§ 338. и 393. прађ. зак. по тестаменту пок. Димитрија дато лично право уживања прихода са имања пок. Димитрија Живку, сину Димитријевом под теретом, да се о осталим лицима у тестаменту означеним брине, у противном да нриходе имања прибирају остала лица у тестаменту означена са правима која су им по истом тестаменту уступљена — то овде уживање прихода са имања пок. Димитрија везано је за личност сина му Живка, с тим, да се Живко стара о издржавању и васпитању осталих наследника по тестаменту означених: Али пошто Живко неће своје право да употреби, па према томе и своју дужност да врши, да издржава и васпитава наследника, већ га напушта у корист осталих наследнака по тестаменту, то тужилачка страна не може се никако користити личним правима уживања Живковог на име, да се из прихода имања пок. Димитрија, који су искључиво везани за личност Живкову за своја примања наплаћују, кад сам Нзихов дужник то право уживања напушта. По жалби тужилачке стране Касациони Суд оснажио је горњу пресуду Апелационог Суда, решењем својим од 22. маја 1897. Бр. 2938. 45 Изме|у оца и еинова нема задруге. Касациони Суд примедбама свога III одељења од 9 септембра 1895. Бр. 9381., поништи пресуду Апелационог Суда из разлога: „Кад је тужилац навео, да је спорно имање сам стекао и зарадио, и да му га тужени сада још за живота хоће да одузму и рас-