Бранич

140

БРАНИЧ

наслеђују синовице са стрицем, и тада, па и кад саме наслеђују, искључују сестре свога оца и умрлога лица; дакле, братанице искључују своје тетке ио оцу из наслеђа стричевог. А пошто се у § 402. вели да наслеђе „припада браћи рођеној и њиховој деци начином оиредељеним" , а он је опредељен у првом колену (§§ 396, 397, 399 и 400.), и пошто се законодавним тумачењем даје право женској деци братњевој (односно унукама) да конкуришу у наслеђу са стрицем и да имају прече право наслеђа од сестара умрлога лица, онда је, несумњиво, да ово тумачење важи и за прво колено тј. и за унуке по сину умрлога лица. 237. — По себи се разуме, да се оно мишљење, које се усвоји за унуку, мора доследно усвојити и за праунуку и чукунунуку, и да се оно мора доследно изводити и кроза сва колена и у очевој и у материној лози. 238. — III. Наедеђиеање трећега кодена. — Ово колено чини дед по оцу умрлога лица и његово (дедово) аотомство. Амо долази и баба (очева мати), али не и њена деца и даље потомство из другог ког брака њеног а ван онога с дедом умрлога лица (§ 404). 239. — Ови сродници долазе на наслеђе тек тада, кад нема наследника из другога колена, и то овим редом: 240. — 1. Дед по оцу. Он наслеђује свог умрлог унука или своју умрлу унуку сам, по свом властитом праву, Из тог наслеђа он искључује, дакле, сву осталу децу своје: синове и ћери (односно стричеве и тетке по оцу умрлога лица) и њихове потомке; а и своју жену, а бабу (очеву матер) умрлога лица. Ако нема деда, онда наслзђује: 241. — II. Дедово потомство. Оно наслеђује по праву представљања деда умрлога лица, а шефа овога колена, и то оним истим редом, којим наслеђују и деца умрлога лица и њихово потомство, или, онако како наслеђује потомство оца умрлога лица (бр. 220—222). Дакле: 1. Дедови синови односно стричеви умрлога лица, а браћа његовог оца, како рођена тако и она само по оцу му. А ако је који дедов син (односно стриц умрлога лица) раније умро, онда, место њега, долазе: