Бранич

144

Б Р А Н :1 ч

могло извести да овако позакоњено дете не може имати право на законско наследство свога родитеља, ако овај има законе деце, јер би онда ова била у штети, што би родитељско имање морала делити с позакоњеним дететом. Али и та сумња отпада. Овако позакоњено дете нема права да учествује само у оним правима, која су, пре позакоњења његовог, већ конституисана у корист законе деце (нпр. породични фидеикомис или друга каква породична задужбина), јер су та права за њих већ стечена. А право на законско наследство родитеља, који је молио за позакоњење ванбрачног детета, дакле, који је у времену позакоњења жив био, закона деца нису била још стекла, те стога им право позакоњењог детета, да по смрти тог родитеља с њима учествује у наслеђивању родитељског имања, не вређа никакво раније већ стечено прано. Из свега разложенога излази: да су непажњом редактора Грађ. Законика ушле у § 409. ове речи: „познијим браком". 247. — Позакоњена деца добијају право на законско наследство, вели се у §-у 409. 1. ал., л као и други закони наследници". А тим хоће да се каже то: да позакоњена деца имају право на законско наслеђе не само према својим родитељима, који су их позаконили, него и према свима сродницима њиховим (по §§ 395—408), који такође имају исто право наслеђа према тој деци онако исто, као да су она брачна деца. 248. — III. РодитеЈБИ ванбрачне деце. — Родитељи ванбранне деце имају, само тада, ако су уједно и хранитељи њихни, сва права, и дужности спрам ванбрачног детета и његовог имања, као и према брачнима (§ 132); а у та права, ван сваке сумње, спада и право на законско наслеђе ванбрачног детета у случајима §§ 401—404. И тако, ванбрачни родитељи наслеђују своје ванбрачно дете, које је умрло без свога потомства, не као родитељи, него као хранитељи (§ 411.) Иначе наслеђује га хранитељ (§ 132. при крају). А родитељи аозакоњеног детета имају исто право на законско наслеђе његовог имања, које имају и брачни родитељи. — Наставиће се —