Бранич

10*

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

147

а на место права на закони део сина Г, долази очево право на закони део. б) и овде има један изузетак, ако је покојник синовима, без обзира на то, што они немају права на закони део, оставио један део наслеђа или легат, па ови приме то, што им је остављено. Овде се унуку и оцу признаје право на закони део, само што им се одбија вредност онога, што су синови примили из заоставштине покојникове. Пример. Као пример за ово могу да нослуже оба случаја под 1, кад се узме, да је отац одузео право на закони део обојици синова, а заоставштина му износи 16000 М. У оба случаја могу да траже и отац и унук пун закони део од 4000 М. Ако је у другом случају В. примио своју У 16 , онда би се право на закони део унука свело на 300 м. Из до сада наведених правила следује, да су удаљенији сродници и родитељи покојникови, под извесним околностима, овлашћени на закони део, и ако има неких потомака, који би их, да језакон. ред наслеђа, искључивали из наслеђа. Кад овака претпоставка наступи, онда, мора да се изнађе један део интестатског наследног дела, да се одреди право на закони део унука и оца. Из овога се види, да се ова замисао (фикција) има да изведе под претпоставком, да се онај потомак, који у истини искључује из законог реда наслеђа унука и оца, одрекао наслеђа (закон ћути о овоме). Пример. М. позове као јединог наследника свога пријатеља Н. а ништа не остави својим сродницима: жени, сину и брату; сину је одузео право на закони део. Овде би био у истини интестатски део очев, кад се узме, да је син одбио наслеђе, једна половина ('| 2 ), а женин '| 4 заоставштине. Према овоме, ако би заоставштина пок. М. износила 80.000 марака имао би отац право, да тражи 20000 м. а жена 10000 као закони део. (Врло је сумњиво). Потраживање законога дела Ако су испуњене претпоставке, под којима је онај, који има права на закони део, овлашћен да закони део тражи , онда следују ова нарочита правила: