Бранич

КРИВИЧНА СТРАНА ЗЛОЧИНСТВА

161

оптужени је закон познавао, није у сваком случају потребан, јер апелата на факта у погледу незнања закона није вероватна. Но законодавац је овим сажаљевајући једно опште правило створио. II. Урачунљивост. Урачунавати, значи судити, да је нешто што се догодило, људском вољом проузроковано. Урачуњивост извесног дела према последицама или садржини истог у односу наспрам заслуге или греха извесног лица садржи поред логичне пресуде, да је извесна последица резултат вољне делателности извесног лица, још и пресуду у погледу вредности или невредности самога дела, односно његове последице. С обзиром на вредност или невредност онога што се догодило, на одношај овога са извесним лицем, говори се о урачуњивости нечијој у погледу заслуге или греха т. ј. вредност пресуде у погледу онога што се догодило јесте вредност тога човека који је исти догађај хтео и проузроковао. Суђење човеково почива на извору процене оно!а што се догодило. Према овом је само онај добар, чија је воља као извор добра ионај хрђав, чија је воља као узрок хрђавог призната. 2 ) Урачуњивост је или морална (1три1а1:ш тогаНз), када је неко оно што је проузроковао, односно хтео проузроковати, испитао у односу наспрам себе са гледишта етичких прописа или правила (Јтри1а1ш шпсНса), када иста следује у односу наспрам правних прописа а која двогубо од важности може бити: 1. Правни прописи могу урачунавањем на пресуду утицати а која међу тим узрочну везу између онога што се догодило и једног човека потврђује (формални утицај); 2. правни су прописи основа за одобравање или неодобравање онога што се у пресуди као такво износи (материјални утицај). Последњи моменат садржи метеријалну и етичку урачуњивост, први пак моменат је карактерна црта правне урачуњивости. Кад право при проналаску извесних карактерних знакова заповеда да се извесна кривица или бар један део исте има да призна, онда то. долази у област првога момента. Појам правне урачуњивости који се често поред оне у погледу делателности у кривичном праву употребљава, ра-

2 ) Упореди Макса Мајера „Кривично делање и његове врсте" стр. 24: под субјективном урачунљивошћу се не разуме ништа друго, до пренос пресуде у погледу извесног дела на проузроковача истог. Вредност дела је на рачун вредности извршиоца истог постављена и то било у његову корист или његову штету. Упореди и Биндинга, прописи II. стр. 41. Бранич 11