Бранич

9*

НЛСЛЕДНО ПРАВО

131

ститом праву. Из тога наслеђа он искључује, дакле, сву осталу децу своју, и синове и ћери, односно сву браћу и све сестре умрлога лица и све њихово ао■ томство, а тако исто и своју жену а машер умрлога лица (§ 401.). Ако, пак, нема оца, онда наслеђује: 219. — ПОчево потомство. Оно наслеђује по праву представљања оца умрлога лица, а шефа овога колена, и то: оним истим редом, којим наслеђују и деца њиховога оца и њихово потомство. То показују ови изрази: „начином опредељевим" у §-у 402., и ,,по назначеном реду" у §-у 403. А тај „начин" и ,,ред" опредељен је у §§ 396—400. Дакле, очево потомство наслеђује овим редом: 220. — 1) Очеви синови односно браћа умрлога лица, и то: како рођена тако и она само по оцу, јер се ова, по законодавном тумачењу §-а 402., сматрају као браћа рођена. Сва ова браћа искључују из наслеђа све своје и умрлога лица сесшре и рођене и оне само по оцу. По овоме, дакле, ако је само један брат, он ће сам и наследити сву заоставштину умрлог му брата или умрле му сестре; а ако има више браће, онда ће она сва заједно, представљајући свога оца, наследити сву заоставштину умрлога лица, брата или сестре, и поделиће је међу собом на равне делове (квоте) онако, као што чине и синови, кад наслеђују родитељско имање (§ 397.) А у оба случајева, искључене сестре умрлога лица, и рођене и оне само по оцу, ако су још девојке, имају право на издржавање и пристојно удомљење (§ 397.), зато, што браћа не наслеђују свог умрлог брата или сестру непосредно, већ посредно т. ј. представљајући свога и умрлога лица оца, а да је овај био жив и да је он био наследио умрло лице, па умро, онда би она (браћа), наслеђујући ову братњеву или сестрину заоставштину непосредно од оца, као очево имање, била дужна по § 397. давати својим сестрама издржање и пристојно удомљење. Уз право иде, дакле, и дужност. —