Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

133

§-ом 403. и са последњом тачком законодавног тумачења §-а 402.). А ако нема братњевог потомства, ни мушког ни женског, онда долазе на наслеђе: 223. — 2) Очеве ћера, односно сестре умрлога лица, и то како рођене тако и оне само по оцу (в. законод. тумачење § 402.). С њима долази напоредо и мати умрлога лица. Оне искључују из наслеђа и браћу и сесшре умрлога лица само по матери. (В. законод. тумачење § 402.) Те сестре и мати деле наслеђе на равне делове. А ако је, пак, која очева кћи, односно која сестра умрлога лица, раније умрла, онда ће, место ње, доћи на наслеђе њено потомство то јест: 224. — а) Очева унучад по ћери („женско потомство" § 400), или сестрина деца и то опет: «) прво мушка деца или синови сестрини (односно очеви унуци по ћери, а нећаци или сестрићи умрлога лица), који, представљајући своју матер а сестру умрлога лица, наслеђују из заоставштине овога (а свога ујака или своје тетке по матери) део своје матере и деле га на равне делове (§ 403 у вези с тач. 2. §-а 400 и посл. тачком законод. тумачења §-а 402.). — И сестрини снновн искључују, дакле, из овог наслеђа своје сестре (а ћери своје матере, односно нећаке и сестричине умрлога лица.) Али су и они дужни да тим сестрама својим даду, ако су још девојке, издржање и пристОЈНо удомљење, а у сразмери свога наследничког дела. А ако нема сестрине мушке деце ни њиховог потомства, ни мушког ни женског, онда наслеђују: В) женска децапш ћери сестрине {ојџгоспо унуке очеве а нећаке или 'сестричине умрлога лица), које такође по праву представљања, наслеђују део своје матере, део преминуле сестре умрлога лица, и деле га међу собом на равне делове (по тач. 1. §-а 400). И тако у овом случају (под а) бива оно исто, што је напред већ, у броју 213, речено за децу ареминуле ћери умрлога лица. А ако је који очев унук по ћери, односно сестрин син (в. случај под «) раније умро, а иза себе оставио