Бранич

70

Противразлози Апелационог Суда I одељења од 19. априла 1900. године Бр. 1772. ,,По начину извршења дела, јасно је, да случај потпада под први став § 165. казн. законика; јер је оптужена, завивши дете у џак, оставила га у туђој авлији, у намери да се ослободи старања о њему; а смрт детета, појављује се као последица загушења и хладноће, дакле, без икаквих доказа о даљем садејству оптужене на упропашћењу детета." Одлуком Ошише Седнице Касационог Суда од 20. аарила 1900. године Бр. 3729 одржане су у важности примедбе његова одељења. 34 Издајничко предузеће, кажњиво у цедини, и у посебиим преетупним радњама. (Општа седница Касационог Суда од 20 Априла 1900 бр. 3793). За велеиздају, дражење на непокорност према власти, и растурање забрањених књига, оптужени је пресудом Првостепеног Суда осуђен на 20 година робије у тешком окову. Пресудом Апелационог Суда I одељења од 3. марта 1900. бр. 948. сва изложена дела окарактерисана су као један злочин, у облику спреме за издајничко предузеће, што је кажњиво по другој тачци § 90. каз. законика; и оптужени би осуђен на пет година затвора. Разлози поменуте Апелационе пресуде гласе: „Из прибраног материјала по свима делима, за која се Н. Н. оптужује (набављање и растурање забрањених и других анархистичних списа и састава; њихово састављање и превађање; одржавање писмених веза са сумњивим и према династији непријатељски расположеним личностима итд. итд.) добија се уверење, да је он у превратној намери, управљеној против владајуће династије и државног поретка, систематички предузимао средства, којима се само припрема издајничко предузеће, без икаквог доказа о предузетим делима, којима би се злочина намера непосредно у извршење иривести пмала. По том разлогу, сва извршена његова дела, оставши у ограни-