Бранич

80

правозаступником; и од једиог одборника примио 200 динара, да му уради нешто, што иначе не би урадио без новаца. Првостепени суд одбацио сведоке, на које се позвао оптуженик, да докаже истинитост навода о примљеном миту; и осудио га за доказану увреду и клевету, на два месеца затвора. Апелациони суд није уважио представку увређеног председника којом одустаје од тужбе, јер се дело казни по званичној дужности; и својом пресудом одобрио је првостепену пресуду, са следећим појачаним разлозима. „Испиту сведока, на које се оптужени позива нема места, у основу, стога, што би садржина њихових сведоџаба по каквоћи коју наводи оптужени, престављала дело примања мита у званичној дужности, а то је кривица која се у смислу §§ 48 и 56 зак. о чиновницима грађанског реда, извиђа засебним путем по одлуци министарске седнице, односно опште седнице Касационог суда (чл. 30 зак. о судијама). Само тим путем извиђене и доказане околности, могу доћи пред суд као доказна средства, у пречишћеном стању. Противно поступање отворило би поље злоупотребама на штету савесности и исправног рада судија, оносно чиновника, обилазним доказивањем њихове кривице, што се са обзиром на интересе државне службе не може дозволити." Примедбе Касационог суда I оделења од 18. Аарила 1900 год. Бр. 3619. I. ,,Апелациони суд, узимајући да се дело казни по званичној дужности, није ценио одустанак приватног тужиоца од тужбе, а ово је с погледом на § 5 крив. суд пост. дужан био да учини ценећи том приликом навод оптуженог у акту о одустанку од тужбе (прилог незадовољству ~Бр. 27873) да се увредљиви изрази не односе на тужиоца г. Божића, већ на г. Којадиновића."