Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

201

задрузи, сами наслеђују свог умрлог ода, те искључују оног сина његовог, а брата свог било рођеног било само по оцу, који је изван задруге, па и његово аотомство. Тога сина умрлога задругара, који живи изван задруге, и његово аотомство, искључује из наслеђа и аошомство оних синова који су у задрузи, кад оно по праву представљања наслеђује дедов део (§. 399.); дакле, унук по сину умрлога задругара, који је у задрузи, искључује из наследства дедовог свога страца (односно преживелог сина умрлога задругара), који живи изван задруге, па и његово иошомство. То исто важи и за праунука, прапраунука ит.д по сину умрлога задругара, који се затекао у задрузи. — И б) да, изузетно од општег правила, по коме крвни сродници из потоњег колена, као даљи сродници, не долазе на наследство док год има сродника из претходног, као длижих сродника, — да овде, дакле, наслеђују они крвни сродници умрлога задругара, који су с њим у задрузи и у даљем сродству, а не и они, који су изван задруге ма били и у ближем сродству с њим. По томе, дакле, и отац умрлога задругара, а ако њега нема, онда браћа његова (и њихово потомство), ако су он или она с њим у задрузи, наследиће га аре него његов син (и синовљево потомство), ако је овај (или ово) изван задруге. Ово нас логички води и даље, наиме к томе: да је и дед ио оцу умрлога задругара, а ако њега нема, онда синови тога деда (односно стричеви умрлога задругара) и њихово потомство, ако је он или ако су они (односно њихови потомци) с умрлим у задрузи, опет пречи у наслеђу задругаревог дела и од сина и од оца и од рођене браће умрлога задругара, ако су сви ови изван задруге. И тако даље редом. 268. — Из свога досад реченога излази то: да се на законско наследство задругарског дела позивају само они крвни сродници његови, који су с њим до смрти његове били у задрузи и да они долазе на то наследство оним редом, по коленима, како је то напред у §§-има 395—408., као ошити пропис (§. 527.), опредељено. По т;ме, они крвни сродници умрлога