Бранич

202

Б Р А Н И Ч

задругара, који живе изван задруге, сматрају се као и да не постоје. 269. — Но као крвни сродници умрлога задругара, који су још задрузи, сматрају се: а) она малолетна деца ког раније умрлог задругара, која су за својом матером, услед одласка њеног из задруге (због преудаје или аовратка у своју родитељску кућу, в. §. 525.), отишла, а нису још одељена од задруге (§. 520.); и б) они чланови задруге, који живе изван задруге због ропства или сужанства (т.ј. због осуда на затвор или робију) или друге какве подобне нужде, и опасности или службе отачаствене (нпр. у војсци); па с тога и једни и други задржавију, по тач. 3. §. 528. и даље своје првенство на законско наслеђе умрлога задругара према оним крвним сродницима његовим, који живе изван задруге. 270. — II. Срађаиског (цивидног) еродетва иди уевојења. Ово друго отступање поставља: §. 528. (тачка друга): „И само усвојење, које је достоверним начином и са општпм сагласијем задруге учињено, искључава и само сродство по крви изван задруге." А под општим сагласијем задруге разуме се „пристанак старешине и осталих учесника у правима кућарским" (§. 142.) или „задругара т.ј. свију пунолетних мушких глава" §. 510. Овде се, ван сваке сумње, разуме аотпуно усвојење (§§. 138 и 139.). Али овим усвојењем усвојено дете и овде ступа само у онај правни одношај и само према усвојитељу, у који оно ступа и у случају, кад му усвојитељ није у задрузи; дакле, не и према задругарима. Ови му својим пристанком на усвојење признају само она права према усвојитељу-задругару, која би имало и његово законо дете, па наравно и право на законо наследство оног дела усвојитељевог, који овај има с њима у задрузи. И овде, дакле, вреди оптти пропис о законском наследству (§. 527. у вези с §-ом 410). А отступање је сд тог општег прописа само у томе: што усвојено дете каквог задругара, које је дакле_у задрузи, има прече ираво (,,првенство" §. 528.)