Бранич

216

Б Р А Н 11 Ч

стојања законог дела ; оно би било илузорно, јер би га тестор у сваком случају могао изиграти. (Види о овоме 47. свеску „Гласа" за 1903. год. под насловом „како треба разумети § 489. гр. зак.") Осим горњег окрнења законог дела по § 465., 466. и 467. гр. зак. може по нашем гр. закону, да се ово право ограничи при фидеикомисарном наређењу. Ту може тестатор, да нареди, да оно имање, које је он сам стекао, прелази с колена на колено у његовој породици, без обзира на право на закони део овлашћених на закони део. Ово наређење остаће стално. Граница кад то наређење престаје није одређена. По нашем закону не признаје се ограничење у доброј наМери (ехћегесЈаИо ћопа шеп1е), као што је то у немачком праву. Из § 500. и 501. грађ. зак. види се, да је и наш законодавац признао урачунавање у закони део. По § 5С0 гр. зак. треба да се детету урачуна у закони део оно, што су му отац или мати за живота поклонили. Неће се урачунати, кад се отац или мати изрично изјаснили, да се ово, што им је поклоњено, неће урачунавати у закони део. По § 501. пак, по правилу неће се урачунавати у закони део трошкови, који су учињени за храну, одело или васпитање. Но, родитељ може, ако хоће, да нареди, да се и ови трошкови урачунају у закони део, само им онда наређује, да те трошкове бројем назначе. Разлика је између § 500. и § 501. та, што се по правилу оно, што је по § 500. дато детету, урачунава у закони део, а неурачунава се, ако је родитељ то нарочито наредио; а оно, што је по §501. дато детету, по правилу се не урачунава у закони део, а може се урачунати, кад се то нарочито нареди и бројем означи. Из овога а с погледом на § 490. гр. зак. излази, да се и по нашем грађан. законику закони део израчунава, као и по немачком закону, дистрибутивним начином. Ово значи, да се квота законога дела за свако.г појединога наследника израчунава. Лишени наслеђа не узима се у обзир при одређивању законога дела наследниКа овлашћених на закони део.