Бранич

ПРЛВО НА ЗАКОНП ДЕО

217

При израчунавању законог дела узима се чиста заоставштина без дугова, који се предходно одбијају —■ § 490. грађ. зак. Нарочита тужба за заштиту законога дела није призната. И закони се део по § 482. грађ. зак. штити општом тужбом за уништај тестамента. По аналогији § 565. гр. зак. у вези са § 477. гр. зак. и наш је законодавац признао овлашћеном на закони део право, да, кад му је закони део окрњен, гражи допуну законога дела, како, кад им је закони део тестаментом, тако и кад је поклонима међу живима, окрњен. Право, да тражи уништај поклона, кад је он на штету закона дела овлашћених на закони део, има и сам опоручитељ, што се из § 565. може извести. Ако покојник при прављењу тестамента, бивши у заблуди, није знао, да постоји неки, који има право на закони део, па овоме ништа и не остави, онда § 468. гр. зак. зак. овлашћени на закони део има право, да тражи, не само закони део, но потпун део интестатског наслеђа, јер тада на тужбу овлашћенога пада цео тестаменат и наступа закони ред наслеђивања. Право овлашћенога на закони део да тражи, да се уништи тестаменат, или да се исти ргдуцира, застарева по § 482. гр. зак. за шест месеци од дана, кад је тестаменат овлашћеноме, или његовом заступнику, ако је он малолетан, саопштен. Ако, пак, тестаменат није овлашћеноме саопштен, онда по § 937. грађ. зак. право на тражење уништаја тестамента застарева за три године, рачунајући од дана, кад је овај за тестаменат дознао, а ако је од тога доба (од доба смрти тестаторове) прошло 24 године, онда му је право да тражи уништај тестамента застарело сасвим. По аналогији § 937. гр. зак. право овлашћенога на закони део, да тражи поништај поклона, који му крње закони део, застарева за три године, од кад је наступио случај наслеђа.

К р а ј