Бранич

О НАДЛЕЖНОСТИ

235

између војних лица и одређује, да све саучеснике суди један суд и то онај, који је надлежан за главне кривце, а ако је за неке од њих надлежан војни суд зј официре, сви ће бити суђени у овом суду; ако ли је пак оптужени учествовао у кривицама, које је учинило више лица, за која су надлежни разни војни судови, тада ће кривице свих расправљати онај суд, на чијем је земљишту учињено најтеже кривично дело, а на случај, да су кривична дела једнаке важности, надлежан је онај суд који је први започео ислеђење. Б. Мешовита надлежност војних судова при стицају кривица, (од којих неке потпадају под надлежност војних а неке под надлежност грађанских судова). При стицају кривица, за које су надлежни редовни судови, питање о разматрању ових дела у једном суду нема тако велики значај за интересе правосуђа, као при стицају криваца: овде је нужно само то, да у одлуци разних судова према оптуженоме буде примењена једна казна по правилу о стицају кривичних дела. Што се тиче нашег законодавства, оно се овога питања и не дотиче, јер као штј рекох, оно се држи правила да војно лице, ма каква кривична дела извршило и ма какве природе дело било, војничко или опште, увек потпада под надлежност војних судова, само ако није умешано које грађанско лице, па према томе по нашем закону и не може бити ни питања у случају стицаја кривица, за која је дела надлежан војни суд, а за која грађански суд. Према томе, мени се чини, да је наш законодавац ово питање најправилније решио и тиме се неће стварати тешкоћа при решавању појединих конкретних случајева. Наш законодавац истина предвиђа стицај кривица, за које је надлежан само војни суд и одређује, да при стицају дела, за која би било надлежно више војних судова, кривцу да суди суд његове команде у ком ће се случају свршена ислеђења слати на поступак војном државном тужиоцу истога суда.