Бранич

236

Б Р А Н И Ч

IV. Одређивање надлежности војних судова. А. Одређивање надлежности разнородних војних судова. Опште кривично процесуално право, као што је познато, истиче за мерило одређивања надлежности разнпх категорија кривичних судова искључиво тежину кривичних дела. У војсци пак, услед нарочитих услова војнпчкога живота и интереса војничке службе, при деоби војних судова на судове више и ниже надлежности узима се у вид не само тежина дела, него и положај лица у том смислу, што официри и друга лица, која су им равна по звању, суде се у судовима више надлежности. Да код нас постоје пуковски судови, као што је то било предвиђено пројектом, могло би се опширно говорити о надлежности разнородних судова али кад тога нема, ја ђу се овде огра шчити на надлежност — истина једнородних судова у погледу на инстанције, — али разнородних у погледу на положај и звање лица оптуженога, или у погледу на време, у коме суд суди или прилика и околности, под којима се суд образује. Тако: За време мира: 1, под надлежност првостепених војних судова потпадају сва војна лица на земљишту дивизиских области, изузимајући лпцакоја спадају под суд за официре т. ј. они су надлежни за расправљање и суђење свих кривица које учине подофицири, редови, неуказна лица, стални мајстори, занатлије и служитељи, који припадају области дивизије, у којој се суд налази. 2., војни суд за официре надлежан је за суђење свима официрима, војним чиновницима и војним свештеницима. Надлежност великог војног суда, као другостепеног, простире се на решавање и суђење по жалбама изјављеним противу пресуда и решења првостепених војнпх судова. За време мобилног или ратног стања: I., првостепени (дивизиски) војни судови надлежни су за суђење свима лицима команде, у којој је суд, као и свима лицима, која се налазе на земљишту, на коме је ко-