Бранич

90

ској ако мушке нема, неповређен, који се састоји у половини онога дела, који би им по закону припао, кад не би било завештаочева распореда; а по §, 478 истог закона, отац, односно мати, овлашћени су, да завештањем између своје деце распоред о свом имању какав хоће учине, и тако могу женску децу или изравнати са мушком или остазити осј6ити део, и ово мора бити снажно, нити нарушењу законог дела у том случају места имати може; и тако, по §. 479. истог зак., закони део нарушио би се онда, кад би завешталац половину зсшоног наследства ка корист другога а не женске деце окрњио. Према овоме завештатељка као мати парничара, могла је тужиоцима да окрњи закони део наслеђа на рачун тужених као својих кћери." По неза: л овољству тужилаца, Апелациони Суд поништио је првостепену пресуду са ових разлога: „По §. 478. грађ. зак. отац или мати власни су завештањем између своје деце расположење са својим имањем учинити какво хоће, и тако женску децу, или изравњати са мушком, или им особити део оставити које мора остати снажно, нити нарушење законог дела у том случају места имати може. Дакле, смисао је овога законског наређења: да отац односно мати, могу својом последњом вољом искључити приоритет мушке над женском децом у наслеђу њиховог имањв, и онда изузетно од §. 477. гр. зак., у овом случају закони део мушкој деци може се окрњити, али само до извесне мере, а то је највише: до изједначења у наслеђу мушке са женском децом, или се може женској деци оставити особити део који опет не сме да премаша то изједначење. Према овоме, пошто је према процењеној вредности заоставшгине, завештатељка окрњила тужиоцима наслеђе и испод изравнања са туженима, пресуђује: да се наслеђе туженима редуцира до изједнаЗења са тужиоцима". Но по жалби тужених, Касациони Суд примедбама III одељ. од 26. септ. 1898. Бр. 7281. поништио је ову пресуду Апелац. Суда са разлога: „Кад је прописом §. 478 грађ. зак. дато право