Бранич

91

оцу и мајци, да расположење о своме им њу између мушке и женске деце, изузетно од усвојеног припритета мушке деце над женском, могу учинити како хоће, и да нарушења законога дела може бити, онда је Апела ;Ј. Суд погрешно применио наређење овога зак. прописа, да окрњења законога дела мушке деце у корист женске деце може бити само до изравнања у наслеђу, и своју пресуду основао на § 477. грађ. зак. Да се пропис § 478. грађ. зак. овако има разумети, а не као што је Апелациони Суд узео, види се из прописа §. 497 грађ. зак. по коме би се закони део нарушио само онда, кад би завешталац окрњио половину законога дела наслеђа у корист другога кога, а не женске деце." Ове примедбе Касационог Суда, није усвојио Апелациони Суд већ је дао противразлоге у следећем: „Пропис §. 497. грађ. зак. на који упућују примедбе Касац. Суда, само је нужна допуна §. 477. истог зак., у коме се потврђује: да окрњење законога дела, који припада мушкој деци не може опстати и према другим лицима, као што може према женској деци по §. 478. гр. зак. Но по мишљењу Апелац. Суда, и у овом случају закони део мушке деце може се окрњити до извесне мере, а то је највише до изравнања у наслеђу мушке и женске деце, пошто пом. зак. пропис и хоће само да да прилике родитељима, да попр^ве неправичност законодавчеву у §. 396. гр. зж. између мушке и женске деце, али их не овлашћује и на то, као што налази Касациони Суд у својим примедбама, да учине другу неправичност, т. ј. да дају у наслеђу првенство женској деци над мушком, крнећи овај закони део преко изравнања, јер ако се дозволи да родитељи могу у корист женске деце окрњити мушкој деци закони део преко изравнања онда би они остављањем најнезнатнијих дела мушкој деци, могли изиграти наређење у §. 477. грађ. зак., а то би била друга крајност." Општа седница Касзционог Суда одржала је у снази примедбе III. одељ. одлуком од 16 окт. 1898. Бр. 8066. —