Бранич

92

54.

еуе^д иада поаво на с/тужоеноет ради оправке евог имања ако то немзже друкче бити. У парници Ј. Б. из Прокупља, противу С. С. да му Суд досуди право службености, да може са илаца туженога своју кућу оправљати, првостепени прокупачки суд пресудом од 2. септембра 1896. Бр. 7343. одбио је тужиоца од тражења из разлога: „По §. 214. грађ. зак. ограниченог права сопствености не претпоставља се, а изузетно по §. 341. грађ. зак. закон ограничава право сопствености чије само у оном случају, кад други своје добро или сасвим или од части не би могао употребити. Овде тужилац сам признаје (§. 180 грађ. пост.), да може своју кућу употребити сасвим, но само да је не може оправљати са стране туженога што није употреба добара — куће, дакле не стоји случај наведен из §. 341. грађ. зак. на који се тужилац позвао, већ само да не може са једне стране, и то са стране туженог, да своје добро, кућу, улепша, што није законски узрок за тражење службености, пошто тужилац своје добро може сасвим употребити." По незадовољству тужиочеву Апелациони Суд пресудом од 23 октобра 1896. Бр. 2393. одобрио је првостепену пресуду. Касациони Суд примедбама од 17. авг. 1897. уништио је пресуду Апелационог Суда, из разлога: „Кад је актима ислеђено, а и самим признањем туженога доказано, да тужилац нужну оправку своје куће није у стању на други начин извршити, већ једи о са стране плаца туженога, и како је по §. 341 грађ. зак. поаво сопствености ограничено у случају, кад други своје право не би могао употребити без права службености на туђем имању, као што је овде случај са парничним странама, то је онда Апелац. Суд погрешио, што је тужиоца од ов га тражења одбио." Апелациони Суд није усвојио горње примедбе, већ је 21 августа 1897. Бр. 2373. дао следеће против разлоге: „Горње примедбе Касационог Суда не могу оп-