Бранич

96

што на њему није назначено, ко је завештаоца подписао, јер је неписмен, што није назначено, да је пред сведоцима завешталац изјавио, да је то његова последња воља, — §. 435 грађ. зак.; и што није назначено, да су сви сведоци били заједно — §. 433. грађ. зак. Тужена страна је изјавила, да је тестаменат уредан и у законој форми начињен, јер је и судом потврђен. Првостепени суд пресудом својом од 17. августа 1898. Бр. 24125 пресудио је по тужби: да се спорни тестаменат уништи. Апелациони Суд пресудом својом од 16 октобра 1898. Бр. 3995. одобрио је пресуду првостепеног Суда. по жалби тужене стра :е Касациони Суд примедбама свога II. одељ. од 5 фебруара. 1899 Бр. 940 уништио је ову пресуду Апелационог Суда са следећих разлога. „Кад је Апелациони Суд узео, да спорни тестаменат не вреди по §. 435. грађ. зак., онда је погрешио што није, погпто се види да је исти потврдио и неспорни судија, оценио, да ли према §. 440 грађ. зак. вреди као судски тестаменат.'Апелациони Суд не усвојив ове примедбе Касационог Суда, дао је следеће против разлоге. „По §. 440 грађ. зак. на који се законски пропис Касациони Суд позива, и по чл. 163. неспорних правила, спорни тестаменат не вреди као судски тестаменат, пошто исти није написан од неспорног судије као што се по : аведеним законским прописима тражи, то је, као што се из њега види, неспорни судија спорни тестамент који му је као направљен на потврду поднет потврдио, те према томе спорни тестаменат није направљен онако као што изискују поменути законски прописи, па да би могао важити као судски тестаменат, а овакве форме тестамента, као што је овај спорни, наш законодавац није предвидео у глави X грађанског закона, која говори о тестаменту." Касациони Суд у својој општој седници од 26 фебруара 1899 Бр. 1462 нашао је, да су примедбе одељења на закону основане а да не стоје против разлози Апелационог Суда.