Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

199

жена није имала право да наследи заоставштину свога мужа, него само да је ужива до преудаје или до смрти своје (§. 416.), и ако је међутим, у §-у 417. било наглашено право узајамног наследства њиховог. Али, и данас, кад то право узајамног наслеђивања међу њима постоји, ипак има разлике између права мужевљевог и права жениног. А разлика је у томе: а) што само жена, односно „заоставша удовица," има право да по закону наследи свог умрлог мужа, а не и Њ2ни закони наследници (нпр. деца њена из ког ранијег брака, а пасторчад мужевљева); а б) што не само муж него и његови закони на следници имају право на законско наследство женино (§. 417. при крају); но ови последњи имају га, држим, само тада, ако је муж жену био прежшео, па умро не дочекав да сам њено наследство прими. 265. — Истом допуном §- 408., управо законодавним решењем од 21. октобра 1850. год. В№ 2085., узакоњено је још и ово: да непокретно имање какве прњаворске породице, т.ј. такве породице, која је била настањена на немљи каквог манастира, само онда може и има припасти манастиру, кад сва таква породица изумре, не оставивши после себе никог свог, па дакле не само кћер, девојку, него ни удовицу; те по томе, где је из које прњаворске породице остала или само кћи или само удовица без деце онда да непокретна добра те породице наследи заостала кћи, по §-у 400. Грађ. Зак., или заостала удовица по аналогији §-а 416. ист. зак., по коме муж наслеђује женино имање, кад њених законих наследника не би било." §. VII. Закокско иаслеђивање у задрузи или задружној кући. 266. — Остављајући, за сада, на страну проучавање задруге и аравних одношаја међу члановима њеним, ми се овде задржавамо само на положеном питању. У погледу на то питање §. 418. упућује нас на главу XIV: о наследним правима и одношајима у задрузи, да тамо видимо: „у колико се од ових по-