Бранич

408

Б {> А Н И Ч

(жатрајући, постоји, онда кад сауговарач оштећенога докаже, да је ванредна цена плаћена из особите наклоности према свари или што му је сауговорач хтео учинити поклон. Најзад тражењу да се уговор због оштећења преко половине раскине нема места ни онда, кадје немогућно пронаћи праву вредност узајамних давања, илиједнога од њих, јер онда је немогућно утврдити оштећење, које је једна страна претрпела. Сем тога и кад је ствар јавно продана или у опште кад је давање једне стране другој страни следовало по наредби или посредовањем власти, не може се уговор нападати због оштећења преко половине У § 560. вели се: „ако је ствар судским путем продана 1 ', али то исто важи, кад би продају наредила или извршила друга нека власт, на пр. полицијска, пореска или царинска. Такође и онда, кад би продају извршио неки кредитни завод, који је овлашћен да без посредовања власти продаје заложене код њега ствари. У свима овим случејевима интерес јавнога кредита захтева, да се продаје не могу обарати услед оштећења преко половине. У § 560. није споменуто, да се ни код уговора о поравнању не може тражити раскинуће услед оштећења преко половине, али то се види из § 859. грађ. зак. Ни код уговора одважних или на срећу нема места због тога нападати закључени уговор, као што се види из § 790. грађ. зак. § 4. Раскинућу уговора због оштећења преко половине има места код свију теретних уговора, вели § 559. Теретни уговори јесу они, код којих свака уговорна страна прима на себе обвезу, да другој страни нешто даде или учини или не учини. (Теретни су уговори на пр. куповина и продаја, кирија и закуп, промена, најам, зајам с обвезом плаћања и интереса). Код ових дакле уговора постојање обвезе једне уговорне стране условљено је постојањем обвезе друге уговорне стране. 11 )

1Х ) Наш грађански законик, и ако у §§ 303. а и 559. гпомиње теретне уговоре, не даје њихову деФиницију. Њу налазимо у § 864. аустр. грађан. законика: „Уговори су једнострано