Бранич

420

Б Р А Н И Ч

првом реду раскинућем уговора и тежи. Нретпвбта* вимо ли случај да противна страна неће Да оштећеноме понуди допуну вредности, и да се према томе мора уговор раскинуги, онда оштећени не би могао одговорити својој обвези, да примљену ствар врати сауговорачу, док би овај могао њему вратити од њега примљену ствар. Према томе кад оштећени не би могао одговорити својој обвези, која се рађа услед тога, што он тражи раскинуће уговора, онда се њему и не допушта да тражи раскинуће уговора. Буде ли пак ствар, коју је он примио, само погоршана, онда би оштећени имао ту ствар да врати и да даде налнаду сразмерну погоршању. Други је случај, кад је пропала ствар, предата ономе сауговорачу, који уговором. на основу кога држи ствар, није оштећен. Том околношћу, што је ствар пропала, не може се искључити право оштећене стране, да тражи раскинуће уговора. Оштећени, кад по његовом захтеву буде уговор раскинут, може испунити обвезу,, која услед раскинућа наступа, он може од противне стране примљену ствар вратити, а кад његов сауговорач не може примљену ствар да врати, онда је он дужан дати оштећеном за њ накнаду, сразмерну вредности пропале ствари 17 ).

17 ) Тако и НавРпоћИ: Ваа ое51еге1г1тсће 05Н§а1шпепгес1:1 II. св. стр. 430.