Бранич

429

нач^ околност која треба да се утврди, добија потпуно своју вероватноћу. Такво одступање разумљиво је. Оно чини ивузетак и као такав мора се етрого ПоШТоватН. КаД зА1(оНб ? Ц-* вац једва допушта примеНу СВе-Дока, НАра^НО Да Неће НИкАКО допустити Да ее неДоета^гак КакВог пНсМеног Докааа ДоЉуЊава аакл®т8оМ Ир1ТерееоваИе ПарнИЧне Стране. У ПИтањи^а вреДМоСТИ мепотпунич ИСИраВа ааконодабац се-, у корист ДоказНмња )! допуњаваља н.пхоке СаДржПне, јасНд и&раЗИО Да То доказиваље ДопуШта Само сбедоЦИМа. 'Гај је сдучај обеДеЖеИ као почетак ПИСМеИоР Доказа. ДакЛе СаМо тиМ НсправаМа, ИСпотуним било Зато што Су случајно или зеог неразумевања уговарача изгубиле који по1"ребни еастојак, било зато што у ђреме постанка нису нп сгваране као нарочитИ доказ еИорИИх одношаја, придружују се као допуна Сђбдо^бе евСдока. Случај из §. 12. трг, §4к! У Колико се приближује тумачењу које нападаШ, јбр допушта допуњавну ааклет^у Т4 тргов. књиге који их подноси, у толико се не може да изЈедначи Ј; а спорним случајима, јер даје више га^антије аа исти^/итост стања које представља, а изаконгаје јасно предбидео. Трг. књиге, вођене по свима правилима о њима, аа^ иста могу Оити полудоказ и према томе може се допуститн да пх допуњава онај који их је стварао и који им сјање најбоље разуме; у самој ствари, те су исправе потп уне и јасне. Њима не оскудевају елементи који треба да означе име дужника, суму дуга, основ ит.д., и потраживања трговачка, проведена кроз књиге и доведена до оне која се као полудоказ узима, представљају јасно изложена зацужења, обвезе које су иотпуне. Начин на који ти полудокази постају искључују у већини претпоставке да та задужења немају свога основа, и .допуњавна заклетва, придружена таквим исправама, у којима једо ситница, дакле потпуно, изложено све што објашњава и мме повериоца, име дужника, суму дуга, основ тражења, време •задужења и. т. д само је средство да се вера у те иначе потпуне исправе повећа и појача. Она се до душе, допушта ономе који је сам стварао обвезу свога дужника, те чини изузетак од правила по коме обвезе морају бити творевина оних који се обвезују; али као што рекосмо, начин на који те обвезе постају искључују у већини случајева. -могућност тврђења да су на недопуштени начин постале„ Та, дакле, непотпуност трг. књига као доказ не може се ср&внити са случајем. који расправљамо, а да не испадне на њеЈ^ру штету.