Бранич

402

БРАНИЧ

владало и за време владе Јустинијанове, што га је и побудило, да ову конституцију унесе у свој законик. 3 ) До појаве глосатора сматрало се, да ово право тражења раскинућа уговора услед оштећења преко половине има само продавац земљишта; њиховом пак објашњењу овога законског наређења има се захвалити, што је оно признато и купцу, а за тим што се почело примењивати при свима теретним уговорима, без обзира, да ли им је предмет покретна или непокретна ствар. 3 ) Овако тумачење овога законског наређења изазвало је оштру критику правних писаца. Тврдило се, да се у конституцији помиње само продавап непокретне ствари, да је она сингуларне природе, те се према томе не сме примењивати и на купца, а још мање при осталим теретним уговорима. 4 ) Али исто гако било је угледних писаца, који су тврдили, да одговара духу законског наређења примена његова и на купца покретне ствари, 5 ) као и на друге теретне уговоре 6 ) Нарочито пак судска пракса усвојила је ово екстензивно тумачење. За наше приватно право нема велике важности питање, да ли је оправдано екстензивно тумачити ово наређење из Јустинијановог законика. По моме мишљењу судска је пракса добро чинила, што је раширила примену и на остале теретне уговоре, сем куповине и продаје, и на тај начин поставила гра-

2 ) В, ^еЈззепеек, Агсћ. Ј.'с1у. Ргахлв, В. 14 8. 44., РисМа, Рапс1. § 32 3 ) Чувени глоеатор Ацо ставио је крај с. 2. С. 44, 4, ово објашњење: „Такође и преварени купац. Што сам рекао односно продаје, односи се и на ма који други уговор ћопае 1н1е1 Противно важи за уговоре вПчсИ јит" (код којих се није пазило да ли одговарају правичности). 4 ) ЛУе^ввенеск па н. м. стр. 411, АУшЉсћеи!; Рапс1. 7. изд. II. св. стр. 448. пр. 2 , Рисћка, РапЛ. § 364. °) Тако: \\ г 1п<18сћек1 н. нав. м. с ) В. 1Јп1;сгћо1/пег, 8сћи1с1уегћаН1и88е св. 2. стр. 245. Сћагаћоп, ВеНта^е г. ОћН^. К. св. I. стр. 111.