Бранич
460
БРАНИЧ
да разуме својство и значај кривичног дела које је извршио или да управља својим радњама", не подвргава се кривичној одговорности. Како недорасли до 10 година, такз и деца од 10 до 17 година, које је еуд признао као неурачун.љиве, могу се предаги каквом васпитном заводу и под надзор родигеља, тутора или других лица, која изјаве жељу да ће се о 1ћима сгарати. Сисгем Француског законодавсгва веома је оригиналан; он у опште не зна за период безусловне неурачунљивости, и одређује само једно добо — 16 година, као стање условне урачунљивости. На тај начин, по буквалном смислу Француског законика, на оптуженичку клупу може доћи деран од шест, цет, па чак и од мање година. Такви случајеви, који су нотпуно противни здравом разуму, у ствари су се дешавали у Француској Такве оптужене, наравно, увек је суд признавао да су радили без разумевања; док међу тим, нема сумње, сва судска процедура може утицати на њих веома штетно. Немачки законик установљава период безусловне неурачунљивоети до 12 година и нериод условне урачунљивости од 12 до 18 година. Сви младолетници до 16 година гго Француском и од 16—18 година по немачком законику, за које се утврди, да су радили без разумевања, ослобођавају се од казне, али могу бити упућени у заводе за поправку младолетних криваца. б. Идиотизам (блесавоег). Потпуно растројсгво умних способности, које лишава човека способности да разуме закон и да сазнаје својство и значај извршене радње, другим речима, стање идиотизма (блесавости) очивидно- исто онако ништи урачунљивост, као и неразвијеност умних снособносги код младолетних криваца. в. Глдвонемост Као окошост. која ништи урачунљивост, узима се и глувонемост од рођења или од детињства, ако глувонем, васпитањем или дружењем с другим људима, није добио потребан појам о дужносгима и о закону. Такав значај глувонемосхи, као недостатка који очевидно спречава развитак правилних представа о закону и о другагвеном животу, одавно се цризнавао и у науци и у законодавству. Можемо рећи, да у случају, кад не постоји нарочити завод за глувонеме, глувонемост мора се признавати увек као узрок, који ништи урачунљивост, иошто се не може тачно утврдити, може ли само