Бранич

КРИВИЧНО ПГАВО

461

дружење с другим људима да попуни деФскте умног раввића глувонемога г Старачн а изнемоглост. Она често повлачи за собом потпуно опадање умних сила, лишавајући човева способносги за урачунљивост. И ако се не може одредити у закопу добо старости за такве олучајеве, инак треба рећи, да се неурачунљивосг распростире и на оне, који су изгубили умну способност и разум услед староети и изнемоглости. д. Душевнв болести и стање несвесности. Горе смо већ говорили о значају душевних болести, као о узроку за иеурачунљивост. Овом приликом рећи ћемо да стање неевесности повлачи такођер за собом неурачунљивост. Наш казнени законик у § 53 предвиђа, да ни злочинства ни преступлења нела онде, ако је онај, који је какво дело учинио, у време , кад га је учинио био луд или је иначе слободна воља код њега искључена била. Последња реченица ове одредбе казује нам то, да свака душевна болест и свака нсихоза не повлачи за собом неурачунљивост и да сваки психопат није неурачунљив и неодговоран за своја дела Кривична намера, по мишљењу наше судске практике, састоји се у прапилном схватању забрањене противзаконе радње, која се намерава да изврши (Решење Опште Седнице Касац. Суда Бр. 2605/1900 г.). ђ. Стање сна, сањивости и лунатизма. Стање снајавља се као узрок за неурачунљивост, као такво сгање, које представља губитак свести, без обзира на го, да ли ће то бити обичан здрав сан, у коме човек ипак може да врши неке покрете органима тела, који су способни да изазову поеледицо које су штетне за друге људе, илч ће то бити стање болееног сна, које се зове лунатизам, или, најзад, стање сањивости, у коме се предетаве о предметима који стварно поетоје мешају са упечацима снова. У овим случајевима има ее на оптуженога применити § 53 нашег казн. законика. Стању сна веома је слично стање пијанства од алкохолпог пића; човек такођер губи свест, али задржава способност да врши покрете органима; он тако исто представе о нредметима који отално постоје меша са производима свог властитог уображења. Према томе потнуно пијансгво, које је достигло свој највећи ступањ услед губитка свести, морало би, као што изгледа, да служи као узрок за неурачунљивост, али ииак поз итивно право такав значај пијанству не даје, цошто, с гле