Бранич

Оцене и прикази.

ЕјН/зсНе И/ег(е /7 п 8{гаЈгесН1 уоп ГЗг. Ргкг уоп Са1кег, ВегПп 1904. Реформни покрет немачгсог законодавства у погледу права нашао је свога јаког израза у многобројним већим и мањим р ^ правама, које су у времену последње 3—4 године изашле. Не можемо их све овде набрајати, пошто то и није циљ овим редовима; једну од њих ми смо превели, а то је од Бах-а „Криминалистичке школе и реформа кривичног права" (види »Бранич« X. св. 10.). Овом приликом хоћемо из масе тих разних расправа, које имају за циљ, да расветле поједине тамне и нерешене проблеме казненог права, да прикажемо једну књижицу од професора страсбуршксг универзитета, која ^е прошле године под горњим насловом угледала свет. У величини једног повећег јавног предавања, које је писац држао у јавној Скупштини друштва за потпомагање отпуштених осуђеника 16. јуна 1904 г., износи нам он у овој књижици у збијеном стилу однос између етике и казненог права. Блиска веза између ове две науке неоспорна је, па је за то и тешко утврдити тачно однос једне према другој. Тежину решења питања о том односу писац је озбиљно схватио и потрудио ее, да тај однос, што јасније представи. Нолазећи од тога, да се право развија и да има своју историју, излаже, да се напредак у развићу данашњег иравног хваћања састоји у приближењу кривично -правне оцене ка етичкој оцени правних чињеница, то ће рећи у дубљем схватању идеје кривичне одговорности, при којој се озбиљно и у довољној мери узима у оцену етични елеменат важних правних чињеница Но та цравна оцена не сме се помешати и изједначитп са етичком оценом ових чињеница. Свака мора да сачува своју индивидуалност због циља коме служи, па је због тога и потребно угврдитп однос ове две науке.