Бранич

406

6РАНИЧ

узме у обзир обична корист њихова по месту, у коме је уговор закључен. Тужилац који подиже тужбу за раскидање уговора дужан је доказати колико износе вредности обостраних давања и да према њима постоји за њега оштећење преко половине. Не могадне ли он вредност обостраних давања доказати, онда нема места ни тражењу његовом да се уговор раскине — § 560. Аустријски грађански законик садржи у § 935 наређење, да оштећени нема права тражити раскинуће уговора, „ако је на несразмерну цену пристао и ако му је права вредност била позната - ', По аустр. грађан. законику дакле оштећени има само онда права тражити раскинуће уговора, кад се налазио у заблуди о несразмери вредности обостраних давања; да би имао права тражити раскинуће, он није смео знати у моменту закључења уговора, да његово давање више од два пута вреди од еквивалента што га од друге стране прима. Орећом ово наређење није прешло у наш § 560. који одговара аустријском § 935. Јер онда би ово правно средство било у већини случајева илузорно. У огромној већини случајева оштећени врло добро зна, колику вредност представља оно што он даје свом сауговорачу према ономе, што он од њега прима, и само љута моментана невоља гони га, да на штету своју закључује уговор. Аустријски грађан. законик., тражећи да оштећени није знао за несразмеру обостраних давања, ако хоће да раскинуће тражи, лишава највећи број оштећених лица, да због оштећења траже раскинуће уговора. По нашем грађ. законику дакле та околност што је оштећени знао, да је закљученим уговором преко половине оштећен, не искључује његово право, да због оштећења тражи раскинуће уговора. По § 560. грађ зак. оштећени нема права да тражи рас-кинуће уговора, кад се он тога права изречно одрекао. Одрицање овога права може бнти учињено при закључењу самога уговора или доцније. Овим је наређењем готово сасвим илузорним начињено право оштећенога, да тражи раскинуће уговора. Јер иоле безобзирнији уговорач, кад види свога сауговорача