Бранич

0 народности у српском законодавству

Написао Жив. М. Перић С Францускога превео Ник. Станаревић правник

(Свршетак.) Српски је законодавац узео у обзир, у главном ове принципе кад је прописао правила о натурализацији. Та правила постављају два основна услова: да је странац тражио натурализацију и да је држава усвојила његов захтев. Од туда ове последице: 1-о неспособна лица не могу, својом сопственом вољом, добити натурализацију: 2-о странац може испунити све законом прописане услове па да не буде примљен за поданика: држава га може одбити ако сматра да је то за њу корисно. Друга једна црта, којом се одликује српско законодавство јесте та, што оно тежи да спречи сукобе у погледу народности. Странац не може бити примљен у поданство док претходно не докаже отпуст из дотадашњег поданства. Иначе би се могло десити да странац постане Србин и ако није изгубио страну народност. При свем том, као што ћемо видети, овај циљ не постиже се увек јер има случајева