Бранич

38

432. грађ. законика, који пропис условљава, да се тестаменат напише пред сведоцима, по казивању или диктовању завештаоца. Примедбе Касационог Суда III. одељења од 14. августа 1899. године Бр. 5473. „Апелациоии Суд погрешно узима, да је по § 432. грађ. законика потребно, да тестатор своју последњу вољу иска.ке писцу тестамента, диктирајући му у перо, и да писац напише тестаменат у његовој присутности; јер се ти услови не траже по наведеном законском пропису." Противразлози Апелационог Суда од 26. августа 1899. године Бр. 2882. „Одредбу § 432. грађ. законика, из које се изводи самоопредељивост завештаочева у писању тестамента, треба граматичким и логичким тумачењем довести у везу са осталим законским прописима. Тако, пропис § 384. истог законика, који гласи: „ к томе треба да призове три сведока, који ће осведочити, да је то завештаочева", последња воља, ваља сматрати као продужење претходне одредбе, која садржи закону дозволу, да завашталац може казивати цругомеда напише завештање. Заједничка садржина оба прописа, јасно дакле показује, да се сведоци морају позвати онда кад завешталац напише његову пооледњу вољу, што ништа друго не значи, но да писац мора направити тестаменат у присутности завештаоца и сведока." Одлуком Опште Седнице Касационог Суда од 6. септембра 1899. год. Бр. 7044. одржане су примедбе његова одељења. 20. Застаредост у ћевадово/вегву. (Одлука опште Седнице Касационог Суда од 9. октобра 1899. Бр. 75 7.) Примедбе Касационог Суда II одељења од 30. авгусша 1899 године бр. 6698. „Апелациони је Суд противно прОпису §9=9 грађ. законика, по основу застарелости одбио тужилачку страну од траженог интереса, јер се према пропису § 314 грађ. поступка нови докази у незадовољству не примају."