Бранич

39

Противразлози Аиелационо? Суда од 11. сеитембра 1899 године, бр. 3092. „Као понова прибављања права или ослобођавања од дужности, застарелост је неограничено право самих парничара, без судског утицаја (§ 949. грађ. законика). „Употреба застарелости у незадовољству или жалби није забрањена; јер се одредба § 314. грађ. суд. постуика, о том предмету, односи само на употребу новог доказа. Да у опште застарелост није доказ у грађанским односима, сведочи одредба § 186. грађ. с. поступка којим су исцрпно представљене све врсте доказних срестава у грађанским парницама, међу којима се застарелост и не иомиње." „Застарелост је дакле, само основа тражбе или обране, и стога је дотична страна може да употреби по вољи, све до свршетка спора." „Кад се застарелост не употреби одмах у одговору, губи се само привилегија кратке расправе одбачајем парнице (тачка 4. § 109. грађ. с. поступка); али се не брани парничару да је употреби као правни основ и доцније." Одлуком Опшше Седнице Касационог Суда од 9. окш. 1899. године Бр. 7537 усвојене су примедбе одељења. 21. ^акнада штете ва неиспунење угозора. Одлука опште седнице Касационог Суда од 9. окг. 1з99. Бр. 760Ј-. Тужени не приме погођену количину пшенице, под изговором да не одговара уговореним условима, и тужилац буде принуђен да је прода; па сад тражи од тужених 1950 дин. колико је на тој пшеници штетовао према погођеној цени. Првостеаени и Аиелациони Суд досуде тужиоцу допуну заклетву на околност, да је имао у магацину уговорену количину пшенице о року, и да је доцније по отказу тужених продао ценом, према којој тражи накнаду, па да му тужени плате; а у противном случају да се тужилац одбије од тражења. Примедбе Касационог Суда од 16. сеиш. 1899. год. Бр. 6914. „За спорни случај меродаван је пропис