Бранич

43

Одлуком Оаште Седиице Касационог Суда од 9. октобра 1899. г. Бр. 7972. уважени су ови противразлози Апелационог Суда. 23. Цризнаи.е као доказ по решељу старате/веког еудије. Одлука опште Седнице Касацпоног Суда од 20. окт. 1899. Бр. 8492 Удова као спомоћни старалац, код старатељског судије призна другом стараоцу издатак за масу у суми од 4088 динара, а доцније то порече. Пресудом првостеиеног суда за варош Београд од 15. маја 1899. године Бр. 11.348. тужилац је одбијен од тражења „зато што је удова опозвала признање, а сам рачун није одобрио старатељски судија." Пресудом Аиелационог Суда I одељења од 27. августа 1899. год. Бр. 2728. досуђена ]г тужиоцу тражбина са разлога што је доказано да су удова и нови старалац, по признању удове, решењем старатељског судије од 50. новембра 1897. године Бр. 9.208. упућени да могу исплатити 4088 динара употребљени на издржавање удове и деце итд.; јер је овим начином потпуно доказана основаност тражбине, у смислу § 180. грађ. с. поступка и 75. и 94. закона о старатељству, и зато не вреди удовино доцније порицање (§ 182. грађ. с. поступка). Примедбе Касационог Суда III одељења од 13. октобра 1899. год. Бр. 8.226. „Кад удова Марија као старалац масе свога пок. мужа, признаје, да је се доиста задуживала код тужиоца Дилбера по извесним позицијама у поднесеном рачуну од стране тужиоца, онда је Суд Апелациони требао да нареди првостеп. суду, да тужену Марију позове и саслуша је, које позиције у рачуну признаје, а које не признаје, па онда тек да пресуду изрече." Противразлози Апелационог Суда од 19. октобра 1899. год; Бр. 3770. „Касациони Суд III одељења имао је пред собом на расматрању двојаке одлуке Апелационог Суда пресуду већине и одвојено мњење Апелационих Судија. Доносећи своје примедбе од 13. октобра 1899.