Бранич

51

тражено: да тужени докажу својв ариво илп да ћуте; дакле ни у тој тачцп не стоји замерка Касационих примедаба." Одлуком Опште Седнице од 9. фебруара 1900. године Бр. 1.143. одржане су у снази примедбе његова одељења. 26 Побочни уговори уз меиицу, дају права на зесебну накнаду штете. Одлука опште седнице Касационог Суда од 9. фгбруара 1900. г. Бр. 1310. Тужилац дао туженом X. X. меницу од 703 динара као акцептанат без других потписа, и од њега изузео писмено, да његова обвеза по меници вреди само тако, ако остане на тужиоцу извесна државна лицитација. Та се лицитација не одобри; али ни тужени не врати меницу тужиоцу, но је преда Н. Н. који је потгшше као трасант, и судским путем успе те му тужилац као акцептант плати меничну вредност. Тужилац тражи да му тужени према поменутом изузетом писмену накнади исплаћену суму. Пресудама Првостепеног и Ааелационог Суда одбијен је тужилац од тражења, јер се из поменутог писмена не види, да се став вени услов односи на спорну меницу, у којој нема ни помена о туженоме. Примедбе II. одељења Касационог Суда од 12, јануара ЈуОО . год. Бр. 145. „Кад стоји то, да је тужени X. X. издао „писмено" тужиоцу, за доказ да је узео од њега меницу у име ортаклука, и да та меница вреди тек ако се одобри лицитација; и кад се доиста и досуђена сума од 700 динара, слаже са меницом, по којој је тужилац осуђен на плаћање, подударајући се у дану и години издања менице, са даном и годином поднесеног „писмена", онда је суд погрешно и противно § § 189. и 305. грађ. суд. пост., извео, да тужилац у овом сцору ничим није могао потврдити своје наводе, ни обвезу туженог. Ова обвеза у „писмену", не ремети исправност менице по којој је тужилац осуђен да плати трасанту. Напротив баш зато, што је иста меница противно писмену пуштена у циркулацију, те је тужилац осуђен на пла4 *