Бранич

59

у њему није назначено да је исти завештаоцу пред сведоцима од једног сведока прочитан, да према томе не вреди по § 428. грађ. зак., и да он као правни посао бш §епеп5 мора имати све законске формалности. Касациони Суд, у својој општој седници од 17. фебруара 1898. год. бр. 1316, одржао је у важности примедбе свога одељења. 31 Ортаци посзбицз нз могу зајздн ту фирму задужити без Овдашћења иди објаве. Првостепени Суд узме, да је билансом утврђено, да су задужења по спорним меницама учињена за време трајања и за рачун презадужене фирме, јер су дужници ово у биланс унели као дуг фирме; да је, даље, поднетим огласом утврђгно постојање заједничке фирме Браће П. и Л., — постојао је дакле, јавни ортаклук, те, по §. 24. трг. зак., чланови фирме одговарају солидарно и целокупним својим имањем. И кад је задужење учињено за време трајања фирме, то и Првостепенн суд пресуди, да тужилац има права, да се за своје потраживање из стец. масе наплати. Апелациони Суд пресудом својом од 9, октобра 1897. г. Бр. 3095 одобри горњу пресуду Првостепеног Суда. По жалби браниоца тужене масе Касациони Суд примедбама свога III. одел. од 23. јан. 1898. Бр. 556. поништио је горњу пр^суду Апелационог Суда из разлога: „Кад се види из поднетих меница, по којима тужилац тражи дуг од тужене фирме, да су на истима потписани као примаоци негде сам П., пегде сам Л., а негде и фирма Браће П. и Л. и кад бранилац тужене стец. масе не признаје дуг као фирмин, а тужилац не подноси никакве доказе, да су поједини ортаци тужене фирме били овлашћени, да посебице могу фирму задуживати, те да би по §. 24. трг. зак. наступила солидарна одговорност ортака, па и одговорност тужене фирме, онда Апелациони Суд није имао законских разлога, да без таквих доказа узима поједине менице са посебним потписима чланова тужене фирме, као фирмине обвезе и да осуђује тужену фирму на плаћање