Бранич

60

дуга по свима меницама, изгубив из вида наређење § 91. трг. зак. по коме законском пропису онај, који меницу прима, узима на себе и обвезу, да ће и суму V њој означену платити, док се противно не утврди. Ну Апелациони Суд не усвоји предње примедбе оделења Касационог Суда, но даде ове противразлоге: поднетим билансом презадужене фирме на који су чланови фирме и одкривајућу заклетву положили, види се ; да су задужења по спорним менидама учињена за време трајања јер су презадужени П. и Ј1. у своме билансу ову тражбину унели као дуг њихове заједничке фирме. Из поднетог огласа види се такође, да су презадужени под заједничком фирмом Браће П и Л. трговали, која је фирма била састављена из имена свију ортака, дакле међу њима — члановима фирме — постојао је јавни ортаклук — §. 23. трг. зак., а као чланови таквог ортаклука, по пропису §. 24. трг. зак. они има у одговарати један за све и сви за једнога целим својим имањем, за све обвезе ортаклука учињене заједничком фирмом. Па како је задужење по сггорним меницама учињено за рачун фирме Браће П. и Л. то се оно има по поменутим прописима из опште масе фирмине и наплатити, а не само из имовине појединих чланова фирминих. Осим тога и Касациони Суд је ранијом својом одлуком, у сличном спору, поништио пргсуду Апелационог Суда од 15. фебруара 1897. Бр. 177, из истих разлога, да, кад се из објаве какве трговачке фирме не види, који ће од ортака моћи фирму пуноважно потписивати, онда се има узети, да сваки од чланова фирме има то право. Касациони Суд, у својој општој седници од 16. фебруара 1898. Бр. 1165., одржао је у сили и важносги примедбе свога оделења. 32 Разумебањз петог одед >ка допуне § 471 грађ. еудеког поетупка.' На питање Министра Народне Привреде : „да ли 1 „Ако би земљоделац вишг од пгт плугова земље имао, остајг њему да одреди, која ћз му се замља лродати. —