Бранич

68

цији тај: да осигура како одређеност приватно правних односа, тако и задовољење приватно-правних тражења, другим речима, да одржи подударност између фактичког и правног стања. Тај циљ држава, односно законодавац, као чувар правног поретка, тежи да постигне поменутим закоником, као једним од два начина (други је начин ванпарнички поступак или правила за неспорна дела), који су му зато на расположењу. У том циљу а као санкција дотичних прописа поменутог законика (§ 421. и § 422) који се тичу овог предмета обуставе, о коме је овде реч, а који иду на то, да се одржи подударност између фактичког и правног стања приликом тражења обуставе, и узакоњена је одредба § 389. грађ. суд. пост. По томе ова одредба с тога, што прописује последице за онога тражиоца, који не докаже узроке из § 422. грађ. пост. којима се утврђује опасност за потраживање, и јесте природе материјалнога а не формалног закона, по коме се постизава казна таквог тражиоца губитком кауције у име накнаде штете и срамоте, као год што уговорена казна (саиза роепаНз) постизава оног уговарача, који закључени уговор не испуни. Дакле, и овде као и код уговорне казни, не истражује се стварна штета, јер се она увек подразумева — претпоставл^а — за противну страну и то: овде код обуставе у количини, коју преставља или износи положена кауција по § 400. грађ. суд. пост., а у случају уговорне казни за неиспуњење уговора, у казненој суми, која преставља у напред одређену количину накнаде штете услед неиспуњења уговора. С тога одредба § 389. грађ. суд. пост. и прописује да тужитељ у случају, о коме је овде реч, губи новчано јемство, које се одмах даје обвезанику, односно противној страни у накнаду за штету и срамоту. И с тога даље прописује и то, да обвезаник већу накнаду од новчаног јемства може само нарочитом парницом тражити. Као што се из наведеног види, у овој одредби не излаже се иравни основ, по коме тужени може из кауције тражити накнаду за доказану штету и срамоту, која се изналази по прописима главе XXX грађ.