Бранич

71

Меница у акту под Бр. 24143 поднета као вучена п упућена са извештајем, показала је у исго време пријемом који је издавалац и његов домицил. Према томе отпада разлог Суда, да у спорној меници нису испуњи сви законски прописи из § 80 трг. зак. јер је тужитељица, као аритежалац менице, мо?ла свој потпис у свако доба да стави, па чак и да га не стави, то је довољно. А ако њен потпис у опште није извор њеној обвези већ њеноме праву, то кад га онј не протествује, нико нема права да то чини, па ма да и нема крста и два потписа, јер то ираво вреди само онда, кад хоће да се из њега изводи обавеза. Апелациони Суд није усвојио горње примедбе Касационог Суда но је под 31. јануаром 1895. Бр. 271 дао следеће против разлоге: „По § 80 трг. зак. један од битних услова за попостојање пуноважне меничне обвезе јесте тај, да меница носи име издатеља. Како је спорна тужитељичина меница приликом њеног тражења забране на имање туженога оглашена за невредећу с тога што на меници није био потпис издатеља, а приликом тражења наплате тужитељка није имала право да накнадно исправља меницу додавањем њенога потписа, као потписа издатеља, — то онда јасно излази, да спорна меница по наведеном § 80 трг. зак. нема све законом прописане услове, те према томе нема ни меничне ни законске силе ни важности". Касациони Суд у општој седници својој од 8. м^рта 1895 Бр. 1748. усвојио је примедбе свога II оделења а противразлоге Апелационог Суда одбацио. - 38 Дредетавмк општинеки, кад за ошнтину изда обвезу, ако не прибави за то одобрен>е по тач. 5. чл. 66 о устројетву општина, одговоран Је еам по тој обвези. У парници Ђ. С. из Десина, да му М. плати 800 дин, што је као председник за општину узео и на ту му суму обвезу издао — првостепени пожаревачки