Бранич

О НАРОДНОСТИ У СРПСКМО ЗАК0Н0ДАВСТВУ

против, олакшавајући им прирођење, она би после робовања од четири века, олакшала у исто време насељавање своје територије и привукла потребне капитале за свој економски напредак. Међутим, учинивши прирођење зависним од претходног одобрења за исељавање, она га је отежала. Ми бисмо, најзад, и разумели дух овога законодавства, кад би се циљ, који је оно имало на уму, морао увек остварити. Али видели смо да, захваљујући разноликости зако нодавстава, нису увек избегнути сукоби, и поред одредбе чл. 4. Нема сумње да међународни односи много добијају тиме, што законодавства разних земаља избегавају сукобе; али свакако Србија није била позвана, да, под ризиком да компромитује своју тек започету егзистенцију, даје овде пример и да се снабде законима, које много јаче и много старије државе нису сматрале безопасним по своје сопствене интересе. Одредба чл. 4. није без изузетка. По једком законодавном решењу од 20. јануара 1860., иступање из поданства није обавезно за бегуније и оне који су се сшавили иод заштиту срисках вакона. Они могу бити прирођени и без отпуста из поданства. Ово је учињено у интересу Срба, турских и аустро-угарских поданика, који су, изложени врло често гоњењу власти, приморани да напусте своју рођену земљу и да пребегну у Србију. Србија је дужна да прими ове несрећне људе, истога порекла као и њена рођена деца, да им пружи заштиту и помоћ. Најбољи начин за регулисање њихова положаја било је прирођење, што се не би могло извршити кад би се тражио отпуст из поданства. Никада Турска и Аустро-Угарска 1 ) не

Ј ) Решење од 8. јануара 1860. применимо 6и се, на суирот чл. 2. (ш Ппе) трговинског уговора еа Ауетро-Угарском. По цашем мишљсњу, гај члан односи се еамо на прирођење у обичним случајевима, предвиђеним и регулисани.м законом од 1844. Није вероватно да је Србија хтела ограничити примену закона од 1860. Побуде коЈе еу руководиле срп. законодавца да овде одступи од закона од 18 Ј4 од тако су велкке важности за српеку ствар да би значило ову•пренебрегнути ако бисмо напустили Србе, аустро-угарске поданике, који гоњени из политичких разлота, пребегну у Србију. Јер то значи напустити