Бранич

76

Ове је примедбе усвојио Апелациони Суд пресудом од 18. новембра исте године Бр. 1873.*) 42 Кад ее тужена етрана позваца на застаредозт тражбине, онда не мора да прими понуђену гдавну закдетву, |ер еуд мора узети у оДену зазтаредоет. По спору А. Б. противу Ф. и Р. из Костолца због дуга од еспапа, пуномоћник тужене стране изјавио је незадовољство на пресуду првостепеног пожаревачког суда од 19. марта 1898. год. Бр. 9748. којом је тужиоцу досуђена главна заклетва на истинитост тражбине, пошто је тужена страна, позивајући се на застарелост тражбине иије примила, те се узима, да је тужиоцу исту вратила (§ 140. и 162. грађ. пост.). Но Апелациони Суд није се упуштао у расматрање ове пресуде, већ је претписом својим од 20. марта т. г. Бр. 2058 вратио акта првостепеном суду с напоменом: ,, да по 2. тач. § 310 грађ. пост. ова пресуда не подлежи расматрању Апелационог Суда, пошто је основана на главној заклетви". Првостепени Суд решењем својим од 2. јула бр. 18052. одбацио је незадовољство тужене стране. По жалби тужене стране Касациони Суд примедбама од 10. јуна Бр. 5184. унишгио јегорње решење првостепеног суда са ових разлога: „Погрешно је првостепени суд одбацио незадовољство тужене стране на пресудутога суда Бр. 9748. јер ова није донета искључиво на бснову главне заклетве, већ је предмет оцене њене била и за старелост, којом се тужена страна брани." 43 Авадиета је дужан пдатити меничну еуму тек онда, кад ее конетатује неиетпата мзнице од етране меничних потпиеника. С. К. трг. молио је Суд, да за обезбеду 800 дин. дуга са 6°| 0 год. интер. од 1. јула 1898 г. до наплате

'*) Види сличне случајеве у Новој Зорици књ. II. стр. 68. у у Браничу 1898. стр. 59. шго показује да пракса судска о овоме питању није стална.