Бранич

2

Б Р А Н И Ч

Стицање српске народности рођењем I. — Систем усвоЈен у Г рађан. занонину. - - Карактерне црте система, који је усвојио сриски грађански законик, ове су: искључиво усвајање /из запди/П18, а потпуно искључење /из зоЈ/. Да објаснимо. а) Ескључиви утиг^ај /и$ вспдит/з. — Један од основних принципа међународног приватног права јесте, да свако лице мора имати извесну народност. Изашли бисмо из оквира ове расправе, када бисмо предузели да опширно излажемо побуде, због којих је усвојен овај принцип. Пошто нам је циљ да изнесемо позитивно законодавство једне земље, које се тиче народности, не можемо улазити у разлагања којима је место у каквој теоријској студији, која би имала за предмет то питање. Ограничићемо се да изнесемо неколико претходних напомена да би доцнија излагања била јаснија. Има две врсте права које може имати једно лице: прва су таква, која му припадају као индивидуи, без обзира на земљу у којој се налази; друга су таква на ко1а једно лице може претендовати у својству грађанина једне одређене земље. За прву врсту права није потребно знати народност једног лица да би се могло одговорити на то питање хоће ли оно та права уживати и вршити. Али, ако је потребно знати да ли му припада које право друге врсте, треба бити на чисто са његовом народношћу. Сем тога, баш и кад бисмо се задовољили правима која нам као људима припадају, ипак не би била мања потреба да се зна које смо народности. Јер овде није реч само о правима. Пошто држава постоји благодарећи дужностима које су закони њеним члановима прописали, ниједна држава не би могла постојати кад би људи имали само права. И држава има своја права која се појављују као ограничења човекових права, другим речима, као обавезе овога. Кад би човек био слободан да се не веже ни за какву државу т. ј. кад би му било допуштено да избегне дужности, помоћу којих држава може постојати, очигдедно је, да би