Бранич

6 кАРОДНОСТИ У СРПСКОМ ЗАК0Н0ДАВСТВУ

б

тај систем? Разлога не треба тражити ни у традицијама, ни у теоријским посматрањима. Орбија је земља која готово са свим оскудевау традицијама са правног и политичког гледишта. Традиције, које се створише у средњем веку, када је српска држава, после више од три века своје егзистенидје достигла свој врхунац под царем Душаном Силном, изгубиле су се и пропале у мраку турскога господарства. Модерна Србија постоји нешто више од осамдесет година и услед тога нове традиције нису имале времена да се обележе и да се укорене. Што се тиче теоријских посматрања, која би могла руководити српскога законодавца да усвоји систем јиз зеп^шшз. она такође нису имала никаквог утицаја. И заиста, српски грађански законик, већим делом, прост је превод аустријског грађ. законика, и тим Фактом треба објаснити, што је он усвојио тај систем и друге неке основне принципе из области приватног права. Аустрија сачињава део оне групе држава у којима шз зап^шшз има искљу чив утицај на стицање народности по рођењу 1 ). Исти је систем усвојен у Немачкој. Из римскога права, где је владао неокрњено, он је прешао у немачка законодавства која су била нарочито под утицајем римскога права. Пошто је Србија за време грађења свога Грађан. законика 1844. апеловала на знање Аустри јанаца 2 ) лако је разумети што овај Законик садржи већину принципа који важе у немачким законодавствима. Међутим, Србија је имала много разлога да толико не ограничи стицање народности по рођењу. И без потребе да иде по пут земаља које, као што је случај са јужно-америчким републикама, тако рећи затежу замке странцима да би их национализирале — она је могла усвојити једну разложну комбинацију шпз зап^шшз и шпз зоН сличну оној која је пред-

Ј ) Џп§ег, Зуз1;ет де§ оез8(:егге1сћЈзсћеп аП^ететеп Рг1уа1гссћ1з р. 294; ЗШћепгаисћ, Баз а11§ете1пе ћиг§егћсће СезеШзисћ, р. 148. 2 ) Позната је ствар, да је главни, ако не и јсдини, сарадник на кодиФикацији српскога прив. права био Јован Хаџић, Србин, али аустријски поданик. (Преводидац)