Бранич

а

вранич

мет законодавних одлука у Француској. И збиља Србија, која је је тек била изишла испод отоманског јарма, који без сумње није био повољан ни за њен прогрес ни за њено насељавање, имала је потребу да привуче к себи странце и да на тај начин увећа своје становништво. Признати извесан утицај шпз воН, то је значило постаћи странце да дођу у Србију и да се ту стално настане. Пошто би њихова деца, услед самога рођења на српском земљишту, имала све олакшице за стицање права грађанства, — што би им дало могућности да раде под много повољнијим условима на своме личном благостању, то странци не би јамачно пропустили да у великом броју дођу у Србију а ово тим пре, што би им Србија пружала многа још недирнута природна богаства и што би стоструко награђивала њихов рад. С друге стране, била је неоснована бојазан да млада држава не буде насељена лицима рођеним од странаца, које не би показале довољну оданост према њо.ј. Законодавства, која су са мудрим ограничењима усвојила шз 8о1ј нису водила једино рачуна о самом Факту рођења на домаћем земљишту. Тај Факт, одвојен од једног другог исто тако важног, ако не и још важнијег, није могао бити довољан разлог усвајање тога система. ГЈрави разлог који је побудио законодавце да ублаже Ш8 бап§шшб шб-ом зоН налази се у том посматрању, што странац који је рођен на територији једне земље, није обично ту рођен слепим случајем, већ зато што су његови родитељи били настањени у тој земљи, са намером, да ту живе и остану до своје смрти. И самом том странцу, који је дошао на свет у таквим приликама, суђено је може се рећи, да живи у земљи где се родио, или бар да ту живи за време малолетства док му је потребна потпора и старање родитељско. Становати у једној земљи више од двадесет година у најважније доба човечјег живота, у детињству и младости,—тај Факт удружен са Фактом рођења у једној земљи, — није могао остати без утицаја на осећаје младога странца према тој земљи. Мема сумње да се за то време створила између земље и човека једна морална веза, која