Бранич

130

Б Р А Н И Ч

дакле, да испита, да ли има меета компензацији у извесном случају или не. Да би ово могао учинити, неопходно је потребно, да дело буде потпуно ислеђено. Ни замиелити се не да, да се ова потпуност може постићи без извршења предистраге. А да би бидо предистраге за дела чисто приватне природе, потребно је дч се подигне тужба од стране приватног лица код надлежне полициске влаети, — § 31. кр пост. Треба имати на уму, да конпензација код узајамних повреда може да буде различита. Па пошто у извесном конкретном крив. елучају без довољног извиђања није могуће оценити, коју врсту компензације од ових ваља применити, — то да би се у огаком једном случају могао правилно применити пропис § 174 кр. зак. против-тужба је неопходна ; неопходна је из разлога: што на основу ње, дела чисто приватне природе морају да орођу кроз све Фазе кр истраге, док се не дође до главнпг претреса и пресуђења. Истицање оптуженога у одбрану своју на главном претресу, да је и он приватног тужиоца повређен, но да не тражи да се он због тога казни, али, да тражи да се изврши компезација, те како би се он казне ослободио, — немогуће је према нашем кривичном поступку и то из разлога: што је по овоме законику нашем тачно прописано, како има да се утврди поетојање дела и кривлчна одговорност оптуженога, као и према: свему овоме : има ли у опште места примени компензације или не и којим се начином до тога долазрт. Са свим је друга сгвар у случају узајамних увреда измећу оптуженога с једне и приватног тужиоца с друге стране. По *§ 215 кр. закона. компензација је могућа само у једном правцу: да се ни једна од упређених страна не казни; ово, разуме се, једино онда, ако се докаже: ди Је од противне стране увреда с места повраћена , а међу тим, увреде су једнаке или је р&злика између њих веома мала. Разуме се, да се при тој оцени мора увек имати у виду личност, према којој је увреда учињена, њена образованост, положај у друштву, моралност и т. д. У овоме слЈчају. у случају примене прописа §215 кр. зак. компензација је, дакле могућа само у једномправцу и то негативном: да се ниједна етрана не казни. И кад, према томе није могуће извршити компензацију у другом правцу, до само у овоме мало пре реченом, онда нису у опасиости иравни интерееи ни оптуженог ни његовог прив. тужиоца, нити се они у једном таком случају имају бојати, да 1>е мождл. невино насградати. С тога и није потребна при примени компензације