Бранич

146

Б Р А Н И Ч

доказано: право кажњења он оснива на томе, да лице, у чију је правну СФеру насрнуо кривац, ео 1рзо добија право да пОдигне руку на њега; али то и јесте ираво кажњења, то и мора бити доказано! Нигде такођер код Лајстнера није доказано, на чему је оенована предаја права од етране пострадалом држави да казни. Б. Теорије, које не признају држави правс да казни. /. Теорија ^вена. Основна правила ове теорије у битним цртама састоје се у овоме: узроци свих кривичних дела леже искључиво у недостацима друштве-ог устројства; реФОрма друП1твене организације мора тежити сиречавању свих кривичних дела. РеФорма ова може и мора оити избачена еа земаљског шара и замењена идеалном организацијом Казна ни]е ништа друго до несправедљиво насиље, управљено на одржање онога, што не сме да ностоји. Да услови друштвено — државног уетројства утичу на поделу кривичних делп, у то нико не с} мња. Али говорити, да се кривичност порађа недостацима друштвене организације, у оно време, кад нам из историје, није познато ни једно друштво, које не ои имало кривичних дела, када ми ^ак не можемо себи ни да иредставимо такво друштво, говорити то, није научно. Не недостаци, не само хрђаве стране друптвене организације већ све, и хрђаве и добре, елуже као основа, на којој поничу кривична дела, иод утицајем узрока и услова ; ко]и леже у личносги самога кривца. Погледајмо око себе, завиримо у историју: деепотизам и република, аристократија и демократија, богата држава и сиромашна, културна и некултурна, лрогресивне и друге — све оне подједнако раеполажу са кривичним делима, и ми не можемо чак да решимо, где ће их бити мање. Сва реФорма друштвене организаци]'е, чак најблагороднија, сваки преврат изазива умножавање кривичних дела на дуже или краће време, док се друштвени жикот не врати у редован ток, док нове иотребе не нађу себи одговарајућа ередства за подмирење. У колико допире светлост историје, ми свуда видимо, да су кривична дела нераздвојно везана еа човечанском заједницом, праге његов прогрес и регрес, његово развиће и иромену. Као етварни кзвор кривичног дела служе сукоби интереса и потреба приватних са интересима огиптим. Али не можемо, а да не видимо, да се та иста начела јављају