Бранич
10
КРИВИЧНО ПРАВО
145
обзиром на застрашење. колико е обзиром на оправдане за хтеве непосредно пострадалог, коме држава само тада може да забрани освету, када је замени казном. Ако је држава, таким начином, доведена у такво стање да изриче казну, то она у сваком случају, има потпуну слободу да испољава своју наравствену силу, како у оном средству, којим она казни, тако и у одређивању оних цељи, на које она управља казну." Није тешко видети, да теорија Лајстнера, по својим 8акључцимз, јесте непосредна противност теорији Хајнца. Један иетиче на прво место-ту иретпоставку да је кривично дело одрицање од права и правног савеза; други — да је оно упадање у туђу правну СФеру. Један види суштину казне баш у њеном извршењу, други — у уображеној представи о потчињености кривца вољи пострадалога. Ио мишљењу једнога, казна се изриче у интересу еамог кривца, за измирење његово са друштвом; по мишљењу другог, казна не доприноси кривцу ништа друго осем страдања. Један изводи право државе да казни из потребе правног поретка за цивилизацију; други признаје, да се право кажњења установљава ео 1рзо самим актом упадања у туђу нравну сФеру, и да би се, обратно, држава, по својој суштини, могла склонити на опроштај оптуженом, кад томе не би сметали политички обзири. Узрок таквог чудноватог цротивуречја два писца, који полазе, као што изгледа, од једног и истог оснОвног гледишта, сасгоји се у томе, што сваки од њих има у виду само једну, произвољно изабрану, црту кривичног дела. Хајнце види у кривичном делу само одрицање од права и правног савеза; Лајстнер — само упадање у правну СФеру, потчињену туђој вољи. Обе ове иретпоставке, могу се донекле и признати као истините; али ни једна, од њих посебице, нити обе скупа не исцрпљују појам кривичног дела и његову садржину: обе су оне специјалне, једностране. Осем такве једностраности, ни теорија Хајнца, ни учење .Лајстнера никако не доказују оно, што подлежи доказивању.У самој ствари, Хајнце објашњава право државе да казни са два оенова, које такође треба доказати, а то је, да је државна организација безусловно потребна за испуњење више задаће човечанства и да је казна једино и безусловно потребно средство за повраћај кривца у положај пуноправног члана правног савеза. Хајнце тврди, да само држава води човечанство савршенству; истори^а нам указује на то, да има нарочити облик савршенетва, који постоји без државе. Лајстнер наводи као доказ баш оно, што мора бити